Све информације о предмету Старозаветна историја за 2026-27

У прилогу се налазе све информације о предмету Старозаветна историја укључујући информације о предиспитним обавезама, присуству на предавањима и вежбама, градиву за испит, литератури и испитним питањима за академску 2026/2027 годину. 

 

 

 

1. ПОДАЦИ О СТАТУСУ ПРЕДМЕТА У СТУДИЈСКОМ ПЛАНУ

•  Врста и ниво студија: основне академске студије.

•  Студијски програми: богословско-катихетски и богословско-пастирски.

•  Временске димензије наставе: III и IV семестар, академска 2026/2027. година.

•  Седмични фонд часова: 2+1 (оба студијска програма).

•  Статус предмета: обавезни.

•  Облици наставе: предавања и вежбе.

•  Провера знања: предиспитне обавезе и завршни испит, који се састоји од писменог и усменог дела.

2. ЦИЉ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ

Циљ наставе је упознавање студената са историјом старозаветног Израиља, њеним библијским представљањем и историјским контекстом, као и са основним изворима, методама и резултатима библијске археологије. Посебна пажња посвећује се упоредном разматрању библијских извештаја и ванбиблијских историјских сведочанстава, као и сагледавању библијске историографије као теолошког тумачења историјских догађаја.

Настава обухвата историју Израиља од доба старозаветних праотаца до краја владавине хасмонејске династије и успостављања римске власти на просторима Јудеје, Галилеје и Самарије.

3. САДРЖАЈ НАСТАВЕ

Настава обухвата историју израиљског народа од времена праотаца до новозаветне епохе: најстарија сведочанства о Израиљу и праотачка предања; боравак Израиљаца у Египту и Излазак; освајање Ханана; доба судија; успостављање и развој монархије; владавину Саула, Давида и Соломона; поделу монархије и историју Северног и Јужног царства; пад Самарије и Јерусалима; вавилонско ропство; повратак из изгнанства и обнову јудејске заједнице; персијску и хеленистичку епоху; Макавејски устанак, Хасмонејску династију и успостављање власти Римског царства у Јудеји, Галилеји и Самарији.

Посебне тематске целине обухватају основе библијске археологије и њене изворе и методе; земље и народе старог оријента; географију Ханана; културу и веровања; светилишта, храмове и друга места богослужења; свештенство и жртвени култ.

4. САДРЖАЈ ВЕЖБИ

Вежбе су усмерене на темељно и систематско упознавање са текстом Светог Писма Старог Завета, нарочито са историјским и пророчким књигама. Студенти се непосредно упознају са садржајем библијских књига, њиховом литерарном структуром, главним личностима и догађајима, као и историјским, географским и религијским контекстом библијских приповести.

Током вежби студенти самостално излажу садржај додељених одељака Светог Писма или обрађују задате тематске целине, ослањајући се на релевантну научну литературу. Посебна пажња посвећује се проучавању библијских приповести у њиховом историјском и теолошком контексту, као и упоредном разматрању библијских сведочанстава, ванбиблијских писаних извора и археолошких налаза. На тај начин студенти се упознају са основним методама истраживања старозаветне историје и оспособљавају за целовито разумевање библијског текста у његовом историјском, културном и теолошком контексту.

5. ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ И ИСПИТ

5.1. Предиспитне обавезе

Студенти су у обавези да редовно похађају предавања и вежбе, у обиму не мањем од 80% одржане наставе. Поред прописаног присуства, обавезан услов за приступање испиту представља успешно одбрањена семинарска вежба.

Семинарска вежба припрема се и излаже усмено, на часу вежби или у термину консултација, у складу са упутствима предметног асистента. Израда писменог семинарског рада није предвиђена.

Семинарску вежбу потребно је преузети и одбранити најкасније до 23. априла 2027. године. Након тог датума није могуће преузети нову тему нити бранити претходно преузету семинарску вежбу.

Успешно одбрањена семинарска вежба важи две академске године, рачунајући академску годину у којој је одбрањена. По истеку наведеног периода студент је у обавези да поново испуни ову предиспитну обавезу.

На предмету Старозаветна историја не организују се колоквијуми и они не представљају предиспитну обавезу.

5.2. Структура испита

Завршни испит састоји се од два дела: писменог, којим се проверава познавање текста Светог Писма Старог Завета, и усменог, којим се проверава познавање старозаветне историје према градиву обрађеном на предавањима и утврђеном списку испитних питања. Оба дела чине јединствен завршни испит.

5.3. Писмени део испита

Писмени део испита представља проверу познавања текста Светог Писма Старог Завета и састоји се од 40 кратких питања која се односе на градиво обрађено на вежбама. Питања проверавају непосредно познавање библијског текста, његовог садржаја, личности, догађаја и других релевантних појединости.

Писмени део испита може се полагати на два начина:

1.  Парцијално, у два дела: први део у јануару, из градива обрађеног током зимског семестра, и други део у јуну, из градива обрађеног током летњег семестра.

2.  Интегрално, у виду јединственог теста који обухвата целокупно предвиђено градиво и организује се у сваком испитном року.

Парцијално и интегрално полагање представљају два начина полагања истог писменог дела завршног испита. Тестови који се одржавају у јануару и јуну, као и интегрални тест, нису колоквијуми нити предиспитне обавезе, већ саставни делови испита.

5.4. Градиво за писмени део испита

I део – зимски семестар

1.  Књига Исуса Навина, главе 1–10, укључујући мапу поделе земље израиљским племенима (Д. Милин, Старозаветна историја, у: Сабрани списи, стр. 139).

2.  Књига о судијама – цела.

3.  Књига о Рути – цела.

4.  Прва књига Самуилова – цела.

5.  Друга књига Самуилова – цела.

6.  Прва књига о царевима – цела.

7.  Друга књига о царевима – цела.

II део – летњи семестар

1.  Књига Јездрина – без родослова.

2.  Књига Немијина – цела.

3.  Књига пророка Амоса – цела.

4.  Књига пророка Исаије – главе 6, 7, 9, 11, 13, 14, 20, 22, 24, 27, 28, 29, 36, 45, 46, 52, 53, 58 и 60.

5.  Књига пророка Јеремије – главе 1, 2, 3, 4, 9, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 26, 27, 28, 30, 31, 32, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 51 и 52.

6.  Књига пророка Језекиља – главе 1–6, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 24, 31, 33, 34, 37, 38, 40, 41–43 и 47.

7.  Књига пророка Данила – цела.

8.  Књига пророка Јоне – цела.

9.  Књига пророка Наума – цела.

10.  Књига о Товиту – цела.

11.  Књига о Јудити – цела.

12.  Књига о Јестири – цела.

13.  Прва књига Макавејска – цела.

14.  Друга књига Макавејска – цела.

Наведена подела примењује се при парцијалном полагању. Интегрални тест обухвата градиво оба семестра.

5.5. Усмени део испита

Усмени део испита представља проверу познавања старозаветне историје на основу обавезне литературе, градива обрађеног на предавањима и утврђеног списка испитних питања. Састоји се од два испитна питања са списка у одељку 7 овог силабуса.

За разлику од писменог дела испита, који је усмерен на непосредно познавање текста Светог Писма Старог Завета, усмени део подразумева разумевање историјских процеса, хронологије, географских, политичких и културних прилика старозаветног доба, као и познавање библијских сведочанстава у њиховом историјском и теолошком контексту. Посебна пажња посвећује се повезивању библијских извештаја са релевантним ванбиблијским писаним изворима и археолошким налазима.

6. ЛИТЕРАТУРА

6.1. Обавезна литература

Извори

•  Свето Писмо Старог Завета (прев. Ђ. Даничић), Свети архијерејски синод СПЦ, Београд 2010 (са девтероканонским књигама).

•  Свето Писмо Старог Завета (прев. Д. Милин), Библијско друштво Србије, Београд 2021.

Уџбеник

•  Драган Милин, Старозаветна историја, Београд 2005.

Приручници

•  Џ. Дрејн, Увођење у Стари Завет, Београд 2003, стр. 37–287.

•  Оксфордска историја библијског света, прир. М. Куган, Београд 2006.

•  Д. Глумац, Библијска археологија, Београд–Србиње 1999.

6.2. Допунска литература

•  Љ. Јовановић, Књига пророка Данила, Београд 2024.

•  В. Топаловић / Н. Ковач, Историјске књиге Старог Завјета, Фоча 2015.

•  Лексикон библијске егзегезе, прир. Р. Кубат и П. Драгутиновић, Београд 2018.

•  А. Курт, Стари Исток од 3000. до 330. г. п. н. е., I–II, Београд 2004.

•  Vida Nedomački, Arheologija Bliskog istoka, Beograd 1981.

•  A. Rebić, Biblijske starine, Zagreb 1983.

•  И. Томић, Јудејске верске заједнице у доба антике, Београд 2010.

•  E. Verber, Kumranski rukopisi iz pećina kraj Mrtvog mora, Beograd: BIGZ, 1983.

•  И. Томић, Противници есенске заједнице у кумранским списима, Београд 2004.

7. СПИСАК ИСПИТНИХ ПИТАЊА

1.  Увод у Старозаветну историју и библијску археологију

2.  Епоха старозаветних патријараха (Аврам, Исак, Јаков)

3.  Јевреји у Египту (Јосиф)

4.  Историчност извештаја о Изласку (око 1250. г. пре Христа) — датовање и маршрута Изласка

5.  Освајање Ханана (око 1230–1200. г. пре Христа)

6.  Доба судија (око 1200–1020. г. пре Христа)

7.  Одлике ране монархије (1020–922. г. пре Христа)

8.  Цар Саул (1020–1000. г. пре Христа)

9.  Цар Давид (1000–961. г. пре Христа)

10.  Цар Соломон (961–928. г. пре Христа)

11.  Соломонов храм (око 957. г. пре Христа)

12.  Подела монархије (око 922. г. пре Христа)

13.  Амријева династија I (Амрије и Ахав)

14.  Амријева династија II (Охозија и Јорам)

15.  Јујева династија I (Јуј и Јоахаз)

16.  Јујева династија II (Јоас и Јеровоам II)

17.  Јудејско царство од поделе монархије (922) до пада Самарије (722)

18.  Пад Самарије (722. г. пре Христа)

19.  Цар Ахаз (736–716. г. пре Христа)

20.  Цар Језекија (716–687. г. пре Христа)

21.  Цар Манасија (687–642. г. пре Христа)

22.  Цар Јосија (640–609. г. пре Христа)

23.  Пад Јерусалима — околности и последице (586. г. пре Христа)

24.  Ропство у Вавилону (586–538. г. пре Христа)

25.  Повратак из ропства (538. г. пре Христа)

26.  Јездра и Немија

27.  Од Јездре до Макавеја — Јевреји под персијском и јелинском влашћу

28.  Макавејски устанак (168–134. г. пре Христа)

29.  Хасмонејска династија од Јована Хиркана до Ирода Идумејца (134–4. г. пре Христа)

30.  Откриће Кумранских списа и њихов значај

31.  Заједница есена у Кумрану

32.  Основна учења есенске заједнице